НАШЕ НЕБО

Посматрати, то је проучавати...

Кад човек о ведрим ноћима стане да посматра ово наше плаво и звездама осуто небо, њега обузме неко необично осећање. Његови погледи хтели би да продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на којој год другој звезди... Али хај!... Његов је поглед још нејак, а вид несавршен, те нису кадри да се унесу у тако неизмерне дубине васељенине. Па ипак за човекову душу нема већега ни узвишенијег задовољства, него кад се на крилима својих мисли вине у те тајанствене покрајине небеске...

На први поглед нама се чини да су звезде, што на небу вечно трепере, непомичне; оне нам изгледају као да су приковане за ону плаву куполу небеску, а није, оне се непрестано крећу од истока ка западу. Па и то није: нас наше

Метаподаци

  • Једна угашена звезда : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • OCR и корекција текста: Иван Обрадовић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија Д. Димитријевића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1902 - Београд
  • Лиценца