I

БЕСКОНАЧНОСТ ВАСЕЉЕНИНА

Ни вечност једне душе не би била довољна да обиђе бесконачност васељенину и да све сазна“...

Фламарион.

Једнога вечера и мене позову у Грађанску Касину на позната предавања г. Д. С. о бесконачности васељениној. Ово је било његово шесто предавање. Ја не знам што је он говорио на првих пет предавања, али по ономе шта причају они који су га слушали изгледа да је којешта говорио.

„Е баш оно крупно одвали, кад рече, да наша земља, шестарећи око сунца, у једној секунди, а то је док шеталица на сату учини „цак,“ прође простора 29 километара, а то је, колико одавде до иза Раље!“ повикао је један који је био на његовом трећем предавању.

„Вала то му је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца може истесати један милиун и две стотине осамдесет хиљада ових наших земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.