УВЕЛА РУЖА

I.

„— Опет сам те сневао! Како жалим што сан оде, те и ти с њиме! Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више. Али хвала и сну! Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна самотна живота... Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширова, испуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих топола, младих

Метаподаци

  • Увела ружа : ELTeC издање
  • Станковић, Борисав (1876-1927)
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Оливера Китановић
  • С. Б. Цвијановић COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1912 - Београд
  • Лиценца