Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих? То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад. У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушницу“. Прво доносим вама. Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешње. Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица. Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене. Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.

— Хајде, 'аџике. Дај ако има што да ти понесем.

— Па нема ништа Марија. Све сам послала. Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.

И оне одлазе. Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем. Око