већој тајности чува. УФ, кад би то дознао многопоштовани народни посланик, Продан Жмурић из Поскурица!

Родом је из села Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравица“. Узгред буди речено, он се презивао „Петровић“, али како је то презиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо сваки десети презива „Петровић“, то му је пала срећна мисао, да узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чиновник у Србији) — Као шипарац оставио је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега није ни огодинио. Зими, носећи једног дана пун мангал жара, спотаче се на дућанском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму. Мајстор му нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата! Није се више ни враћао. Доцније ступио је у војску. Служио је три године и дотерао до поднаредника. Приликом неком, кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки испратио у шиљу, командир га је важним нагласком ословио: