У његовој кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.

Кутња глава, Јеротије Миликић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити. Он рукује кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокице. Он плаћа порез и одговара пред влашћу. Од радова ради (сад у старост) око поврћа, набавља надничаре, обилази забране, шљиваке, винограде, да не буде штете.

Бата Мојсило (прозват „бата” из малена, па тако оста) човек у педесетим годинама, крутуљав, снизак и смеђ, радник који у селу тражи парника, ради у тежим пољским радовима: косидби (доскора је био косбаша) и вршају. Кад отаљају пољски радови, чува воденицу, збира ујам, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, прави опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.

Што су ови у тежачким радовима, то је „Маја“ у кући. Она пази над редарама како ред воде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби и удадби омладине њихове.