— Шта мислите! Тако изображен човек, с таквом грацијом и достојанственим држањем... Шта мислите, — практиканат !...

Од тада није избијао из те куће. Набављао је пилеж, спремао зимницу, обрачунавао се с пиљарицама и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери приређивате седељке у тетка Сосиним одајама, на којима су се виђали крупнији чиновници свих могућих струка, Спаса је чинио све за задовољство гостију: набављао је нове карте, тазе вино, посластице Марије Фаркаш и мезелук Богољуба. Росулека.

Једном, кад је г. министру поднео некакав табеларни преглед, врло марљиво израђен, он му је поклонио пажње:

— Ви сте, ако се не варам, зет госпође Сосе?

— Извинте, господине министре... познаник и штовалац — рече Спаса, сав црвен као рак.

Није прошло ни неколико дана, а Спаса је постао зет опште уважене тетка Сосе, само с том разликом, што се госпођина Цаја није хтела удати за практиканта, већ за среског писара, те је тако Спаса, пре венчања, добио указ.