НА РАСТАНКУ
...Из моје собице, пуштам те данас Маро, у широки бели свет...
Пођи мила, и сретна ми буди!
У свету је Маро, Људи свакојаких Има добрих кћери, Има и опаких. Неки ће те Маро, Дочекати радо, Јер си ми првенче, Јер си јоште младо. А други ће само Накошмурен рећи: „Гле, и овај поче, Децом име тећи!“ О, ја добро знадем: И таквих ће бити, Који ће те Маро Јоште и грдити, Ал’ немој црвенит’ Немој брижна бити, Нађ’ ћеш које срце Што ће те љубити!
Читатељу,
Ево ти мога првенчета, моје „Радетића Маре“. Предајући ти је у руке, имам само ово рећи:
Метаподаци
- Радетића Мара: приповетка из сеоског живота : ELTeC издање
-
Сретеновић, Михаило (1866-1934)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Цветана Крстев
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Књижарница Владимира Валожића - 1895 - Београд