— Дете моје, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.
Анђелија га' покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изиђе.
Кад је у свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о. Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....
Метаподаци
- Сељанка : приповетка из сеоског живота : ELTeC издање
-
Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Ранка Станковић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Државна штампарија Краљевине Србије - 1893 - Београд