За време ручка разговарали су се о радовима; чича Стеван по мало и дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје стране — не остајаше дужан — к’о пријатељи; попа причаше како се намерио на добра пријатеља, како и њему његов пријатељ прети да ће му подвикнути једног дана: „срећна ти качара, пријатељу попе!“
— А вала нека га нек подвикне — рече попа — али кад ја искупим неколико „жедних“ у његовој качари, видећемо шта ће бити!...
Кад се ручак сврши — Смиљана се диже те донесе дар. По реду, њена је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућанима од најмањег до највећег. И она је донела и све даривала.
Метаподаци
- Сељанка : приповетка из сеоског живота : ELTeC издање
-
Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Ранка Станковић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Државна штампарија Краљевине Србије - 1893 - Београд