IX

Она је вршила своје послове на задовољство свију; нарочито је Живана била с њом задовољна. Нигде није стајала — свакад је посла налазила. Живана се свуда њоме хвалила. Дођу жене из комшилука — кад је какав светачац — на посело, а она не уме да је се нахвали. Једаред јој баба Симана рече:

— Ново сито о клину виси, Жико!

— Није то!... Знам ја шта је — шта!... Погледај јој око, погледај корак — па види шта вреди!... Не варам се ја!..

А да би Анђелија веселија била — испроси Станин отац Марко, Ику за Перу. Кад је то чула, к’о да се из нова родила. Вели Стани:

— Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!..

Једног јутра — а то је на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван Саву па му рече:

— Деде, море, опреми се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију. Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријатеље.“