— А ти певај!
— Не пева ми се!
— Како то: ти тако млада, па ти се не пева?... Ја, кад сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..
— Ја не могу!
— Да не смета Милан?
— Јест, он смета! — рече Миленија.
— Марта поче враголасто певушити:
„Милан иде странчицом, „Миленија стазицом, „Бацали се јаглуком, „И зеленом јабуком, „Нису се свадили, „Већ су се љубили. „Мушко чедо родили, „За руку га водили“...
— Е није него још нешто! — рече Миленија срдито.. Дуго су се шалиле....
Било је глуво доба кад су се разишле. Ништа се није чуло осим попка где пева; ништа се није видело осим по ког светњака... Све је друго заспало.,..
Метаподаци
- Сељанка : приповетка из сеоског живота : ELTeC издање
-
Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Ранка Станковић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Државна штампарија Краљевине Србије - 1893 - Београд