— Шта велиш, јетрвице? — упита Марта.
— Лепа песма! — рече Анђелија.
— Де ти једну!
— Не могу да се сетим!
— Шта не можеш? Де једну девојачку!
Анђелија се замисли.
— Јеси л’ се сетила?
— Јесам.
— Дела! — рекоше у један глас и Марта и Стана. Анђелија запева:
„Где ћеш бити, мала Кејо, „Да довече дођем?“ — „Ја ћу бити у ђул башчи „Босиљак сијати. „Босиљак ће мирисати: „По мирису дођи!“ „Где ћеш бити, мало Кејо, „Да довече дођем?“ — „Ја ћу бити у вајату „Дукате низати. „Дукати ће звекетати: „По звекету дођи!“...
Анђелија ућута.
— Чисто ме мину жеља! — рече Стана.
— И мене! — рече Марта.
— Видиш, кадивице, како се договара?
— Видим — рече Миленија.
— Како ти шараш те чарапе? — упита Марта Анђелију.
— Ето, види.
— Дај-де овамо.... Ала је ово лепа шара!
Стана застаде с вретеном па се наже да види; и Миленија такође.
— Баш ћу те молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем — рече Миленија.
— Даћу голубице.
— А ’оћеш ли умети? — упита је Марта.
Метаподаци
- Сељанка : приповетка из сеоског живота : ELTeC издање
-
Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Ранка Станковић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Државна штампарија Краљевине Србије - 1893 - Београд