Дође и вече. Сви се укућани искупише. Анђелија заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта. После им опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља синију.

Чича Стеван рече:

— Да се молимо богу!

Сви се дигоше. Чича Стеван прилепи запаљену воштаницу за зид. Анђелија му додаде у земљаној кадионици жара. Чича Стеван пирну у жар, метну зрно — два тамњана, прекрсти се, окади свећу, себе и укућане, па онда даде кадионицу Анђелији, а он се поче молити богу....

Кад се молитва сврши чича Стеван пирну у свећу, рече: „на здравље молитва“ — па онда заседоше за синију..

Анђелија је дворила. Редара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала којима је обашка постављено.

За вечером се водио разговор о орби. Живана се договараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћетен. ..

Пошто су вечерали дигоше се и поседаше око ватре. Анђелија седе са редаром за вечеру.

Чича Стеван поседе још мало па устаде. Диже се и Нинко и све мушкиње. Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка, испрати их да спавају па се онда врати.

— Ви, децо, узмите рад па радите — ја не могу бога ми! — рече Живана.

— ’Оћемо.

—- А сад, лаку ноћ!

— Лаку ноћ!

Анђелија је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.

Кад се вратила у кућу Марта, Стана и Миленија, заселе око ватре па ћеретају.

— А, ево младе! — рече Стана.

— Шта ти ради момче? — пита је Марта.