Ако ме послушаш — благосиљаћу те, а ако не послушаш — проклећу те!...

— Послушаћу те, мајко!

— Е, добро, ћери!.. Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ради!... Него Марта ми је казивала — а и сама сам видела — да женске радове добро радиш. Ћери моја, поучићеш у радовима и моју Миленију...

Ту старица поста нежнија.

— ’Оћу, мајко, што год знам! — одговори Анђелија радосно.

Старица је пољуби у образ а она њу у руку.

— Ајде, ћери, поли ми да се умијем!

Анђелија јој поли....

Мало по мало почеше се дизати и укућани. Анђелија однесе обућу свекру....

Траже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па шта је она и могла друго тражити и желети него то!...