само онда, кад је хвалио имање.... Мушке деце није им’о него само женску. Једну је ћер удомио. Он је био један од оних људи, који незнају за своју сопственост. Запитај га:

— Чија је ово њива, Нинко?

— Наша, одговорио би он.

— Чије је ово дете?

— Наше — одговорио би, па ма било и његово сопствено.

Све, што су имали, то је било задружно.

Синови Стеванови били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко. Они су знали само оно, што су из Стеванових уста чули, и радили што им је он заповед’о. Жене су слушале Живану. То је ишло к’о у кошници. Није, дакле, чудо, што се Стеван тако обогатио. Ово је била права сеоска задружна кућа....