VI.

Да видите, у какви је народ дошла Анђелија!...

Још у време, кад је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од турског зулума из Међаша из Босне две породице: чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић. Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да се настане. Ту они подигну кућерке какве су могли.

Панта је имао само једног сина по имену Петра. Петар је био ожењен и имао је три сина: Симу, Стевана и Нинка. Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.

Катић одмах узме Петра за пандура, а чича Панта остане са унуцима Симом и Стеваном да зирати оно мало земље.

Петар је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику. Душа му је била добра пушка и нож. Катић је позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе. Он му је био као неки старешина над пандурима. Њему је само смео поверити најстрашнија места — на да се ни мало не брине.