дрешити кесе. Стари сват иђаше од једног до другог и наплаћиваше. Кад од свију прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђелији. Она изручи новац у џеп—-јер то беше њено.

За старим сватом пође ашчија са кутлачом да се наплати за труд. Сватови даваху колико ко може. За ашчијом иђаше Васа Циганин са ћеманетом. Кум и старојко платише колико је погођено (кум и старојко плаћају свираче) и пребацише неколико гроша „бакшиша.“ И сватови дадоше „бакшиш“-..

Онда се дигоше иза совре и уватише коло.

Играли су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — једном речју: и старо и младо, све што је умело играти, те одиграше „шарено коло“. Старојко са зетом састави у колу младожењу и невесту, те проиграше мало, па се онда коло пусти...

Кад мрак паде на земљу, дигоше се кум и старојко кући. Анђелија их пољуби у руку и испрати.

Одмах за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат...

Девер оде, сватови се разиђоше сви. Само оста зет који ће се сутра — са комшијама и редарама — прочастити — па ће и он — ако бог да — прекосутра кући.. .