Сад настаде даривање. Смиљана приђе зету носећи на руци кошуљу. Пољуби се с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар. Чича Стеван даде „баби“ уздарје... Сад навали женскиње: стрине, снаје, сестре, рођаке и комшике. Свака се љубила са „зетом“, даривала га и добила уздарје. Пред младожењом лежаше крш кошуља, чарапа и пешкира. Искитиле га оним цвећем па се шарени к’о детлић....
На послетку приђе чича Илија. Он носаше водену, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету. Овај се диже, скиде капу, пољуби старца у руку
Метаподаци
- Сељанка : приповетка из сеоског живота : ELTeC издање
-
Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Ранка Станковић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Државна штампарија Краљевине Србије - 1893 - Београд