Чича Стеван га онда узме на руке па га мало подржи....
Кад дете мало оразуми — Анђелија га је учила да љуби у руку. Како се изненадно једаред чича Стеван, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!
— Жив био, роде!.. А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а други?...
Дете љубљаше свуд, а деди веселом теку сузе од радости. Мило старини да га такну мека уста детења. Као да га анђео небесни љуби, тако га нека језа радости прожмава.
— А ко те научи роде томе?
— Ја! одговара дете.
— Ко те научи да љубиш деди руку?
— Нана.
— Жива и срећна била!.. О Живана, Живана!
— Чујем — одазва се Живана.
Метаподаци
- Сељанка : приповетка из сеоског живота : ELTeC издање
-
Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Ранка Станковић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Државна штампарија Краљевине Србије - 1893 - Београд