— Говорите што год!
— Немамо, вала, шта — рече Анђелија.
Опет настаде тајац... На једаред одјекну пуцањ... Ове поскакаше и повикоше у један пар:
— Сватови!...
Смиљана зграби синицу па с њом на поље. Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако. Она задрхта и примаче се кревету те се привати руком за заслон. Мог’о си лепо видети како јој кошуља на грудма поиграва. Ика и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с друге стране. Све три су биле бледе.
— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и уздану...
Метаподаци
- Сељанка : приповетка из сеоског живота : ELTeC издање
-
Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Ранка Станковић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Државна штампарија Краљевине Србије - 1893 - Београд