Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет. Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали! Гледај га само! Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам! А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом. Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима. Пази, молим те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред. Тако би испратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто. Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило! А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди: Дан-дан! И тако се један пут мре! Мајстору се само кува и мења боју а Јова