ГЛАВА ПРВА

У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.

Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега.

Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин! Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове. Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.

Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него да